Артефакт пронађен на Кастелу |
......Бања Лука се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Смјештена је на 44° 57’’ сјеверне географске ширине и источне географске дужине, на надморској висини од 163 м. Територија града обухвата површину од 1232 км2, коју насељава отприлике 220 000 становника. Својом издуженом панорамом прати доњи ток ријеке Врбас, која се 50 км сјеверно од Бања Луке улијева у Саву. Бања Лука је од Сарајева удаљена 240 км, од Загреба 200 км, а од Београда 320 км. Са овим градовима је повезана квалитетним друмским саобраћајницама, жељезницом и ваздушним путем. Име града се први пут спомиње 1494. године, у документу у којем угарски краљ Владислав II наводи Јураја Микулашића као каштелана Бања Луке.
......Још од палеолитског периода уз Врбас су настајале бројне насеобине. У предримском и римском периоду ово је подручје насељавало племе Мезеја, које је заједно са овим просторима било укључено у римску провинцију Илирик. О боравку Римљана свједоче бројни артефакти, пронађени на локалитетима у Бања Луци и у околини града. Бања Лука се тада налазила на путу који је водио од Сплита (Salona) до Градишке (Servitium). У данашњем срцу града подигнуто је војно утврђење (Castra), да би се по умирењу покрајине Илирик овде развило и цивилно насеље. То потврђују новија истраживања тврђаве Кастел, гдје су пронађени остаци велике античке базилике и стакларска пећ.
......Послије пропасти Римског царства, славенска племена насељавају ово подручје и на мјесту Кастела основано је славенско утврђено насеље. До X вијека ова је област у саставу Србије. Послије тога, све до јачања средњовјековне Босне, ова област је прелазила у руке Византије, Угарске и Србије. Током средњег вијека Бања Лука се развија упоредо са читавом области. Ниче све већи број градова и утврђења, развијау се сточарство, трговина и рударство.
......У периоду владавине Отоманског царства, Бања Лука постаје сједиште пашалука 1582. године под Ферхад-пашом Соколовићем. Међутим, средиште пашалука је стално мијењано па град није имао превише могућности за развој. Тим прије што је ово било гранично подручје, па су разарања била честа у ратовима које је Отоманско царство водило са Аустро-Угарском.
......Берлинским конгресом (1878), Босна је припојена Аустро-Угарској. Бања Лука у том периоду постаје занатски и индустријски центар, а почиње и убрзана изградња војних путева и жељезнице. Изграђене су болница, индустрија дувана и зграда Гимназије, а у Бања Луку се досељава све већи број странаца. По поису из 1895. године, Бања лука је тада имала 13 566 становника.
......Послије Првог свјетског рата (1914-1918), Бања Лука доживљава свој процват у новооснованој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Нарочито у периоду од 1929. године када постаје средиште Врбашке бановине. Централна личност овог периода је Бан Светислав Тиса Миловановић, за чије управе Бања Лука постаје јак привредни и културни центар.
......За вријеме Другог свјетског рата Бања Лука је била под окупацијом Независне државе Хрватске и претрпјела је бројна разарања. Ослобођење града услиједило је 22. априла 1945. године.
Извор: www.banjaluka.rs.ba |
